Ne tako davno, dok još nije bilo društvenih mreža, postojale su beležnice poput leksikona i spomenara koje smo davali prijateljima da u njima napišu nešto o sebi i nama. Ove sveske predstavljale su prostor za druženje, izjave ljubavi, smeh, kreativnost i još mnogo toga. U jedne smo upisivali stihove i lepili slike zaljubljenih parova, u drugima smo danima odgovarali na ista pitanja. Danas to izgleda malo drugačije.
Tradicija pisanja spomenara datira još od 19. veka, i to od književnosti bidermajera, građanskog slatkasto-sentimentalnog stila. Otud valjda i elementi patetike zbog kojih nam ovo štivo deluje naivno, a opet privlačno. Veliku je čast predstavljalo upisati se u devojački spomenar, taj čin je bio intimne i ispovedne prirode. Još je Branko Radičević u spomenicu upisao Mini, ćerki Vuka Karadžića, u koju je bio zaljubljen, stihove koji su do nas doprli zahvaljujući pesmi Zdravka Čolića: Kad si zvezda sele moja, da si među zvezdicama…S modernim vremenima spomenari postaju zabavne sveske, pa su romantične stihove smenili neki poput lucidnih devojačkih – Ne veruj muškarcu koji mnogo laska, njegova je ljubav hrapava ko daska ili Ovi naši dečaci misle da su lepi, misle da je ljubav pljuni pa zalepi. Duhovito iskazivanje emocija moglo se odvijati u ovom smeru – Koliko te volim ne mogu ti reći jer mi srce skače ko prase u vreći. Za savršeni osećaj lakoće u muško-ženskim odnosima – Šta će tebi algebra, šta će tebi poligon, kad je lakše naći dečka nego x i y, a tu je i poneki nadrealni – Sećaš li se onih dana kad smo jeli patlidžana i kiselih krastavaca u hotelu magaraca.
Danas, kada sve posmatramo kroz prizmu društvenih mreža i kada je sve preterano transparentno, ponestalo je prostora gde možemo ispisati omiljene stihove i stidljive komentare. Sramežljivost je ostala sakrivena negde iza duck fejsa, unapred pripremljenih pitanja i odgovora. Dovoljno je samo kliknuti na taster, štriklirati najboljeg prijatelja, odgovoriti na pitanja testa koji je kreiran mehanički. Čak se i istina ili izazov, omiljena rođendanska igra, premestila u ekran kompjutera. Prestala je potreba za crtanjem, izrezivanjem i lepljenjem slika iz časopisa, ostavljanjem tragova od karmina, paljenjem i senčenjem stranica. Kreativnost je svedena na emotikone, stikere i takozvane gifove ili pokretne slike, koji su osmišljeni tako da odgovaraju gotovo svakoj situaciji i raspoloženju. Brzo i lako, samo jednim klikom, naše misli i osećanja naći će se na nečijem ,,zidu”.
Jasno je da svako vreme ima svoje prednosti i mane, a uspeo je onaj ko se snađe u pronalaženju prave mere između prošlosti i budućnosti.
izvor:zorainfo