Međunarodni praznik rada, 1. maj danas se po tradiciji obeležava u mnogim zemljama sveta, a u Srbiji tradicionalnim prvomajskim urancima u prirodi, ali i protestima koje organizuju pojedini sindikati, međusobno podeljeni oko toga da li protestovati ili ne.
Praznik rada obeležava se u znak sećanja na prve masovne radničke demonstracije 1. maja 1886. u Čikagu, kada su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada.
Kada je i Sovjetski Savez uvrstio ovaj datum u zvanični kalendar, zbog ideoloških razlika, u SAD su počeli da ga obeležavaju prvog ponedeljka u septembru.
Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.
Sindikati su i ove godine pozvali na okupljanja radnike na gradske trgove, kako bi izrazili svoj protest zbog sve manjih prava zaposlenih i pada životnog standarda, u skladu sa praksom u protekle dve decenije.
Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su ove nedelje da ove godine neće organizovati protest za 1. maj u Beogradu, ni u drugim gradovima Srbije, zbog toga što su sindikati i dalje podeljeni.
U saopštenju „Sloge“ se navodi da će i „ove godine sindikati nastupati u više kolona, bez solidarnosti i podeljeni, što je poraz za čitav svet rada i još jedna od pobeda kapitala“.
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ organizuju danas u Beogradu protestno okupljanje radnika povodom Međunarodnog praznika rada.
U Kragujevcu i Kraljevu ni ove godine neće biti organizovanog sindikalnog obeležavanja Međunarodnog praznika rada, osim deljenja flajera sa prvomajskim proglasom, a deo članova sindikata pridružiće se prvomajskoj protestnoj šetnji koja će biti organizovana u Beogradu.
Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, 1888. godine.U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.
Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a na dan praznika, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva.
Od sedamdesetih godina prošlog veka manje se insistiralo na govorima i kulturnim programima, a više na roštiljijadama u prirodi i neformalnim druženjima.
U vreme socijalizma i bivše SFRJ, ko je želeo i mogao, putovao je u inostranstvo obično do Soluna ili još češće Trsta u šoping ili na mali odmor na more ili planinu i tako se razvila tradicija sindikalnih izleta i putovanja u inostranstvo.