Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer mnoge zemlje, kao što je naša, nemaju registar za rak koji prati ovu populaciju. Srbija je prva u Evropi po broju dece sa rakom
Majka i dete, bolnica, bolesno dete, nosi u rukama Foto-ilustracija: Profimedia, AFP
Međunarodni dan dece obolele od raka obeležava se sutra, Srbija je prva u Evropi po broju dece obolele od raka.
Surova istina koja ledi krv u žilama: 334 mališana u Srbiji se bori sa malignim bolestima
Dečiji rak je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti dece, a po istraživanjima IARC (The International Agency for Researć on Cancer – www.iarc.fr) iz 2015. dečiji rak je porastu.
Od sedamdesetih godina prošlog veka je taj broj, globalno za decu od 0-14 godina, porastao sa 165.000 na 215.000, a za tinejdžere od 15-19 godina, godišnje je broj novodijagnostikovanih 85.000.
– Verovatnoća da dobiješ na lutriji je 1 u 175 miliona, verovatnoća da dete dobije rak je 1 u 285 – saopštilo je Udruženje izlečenih pacijenata “Mladica”.
Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer mnoge zemlje, kao što je naša, nemaju registar za rak koji prati ovu populaciju. Srbija je prva u Evropi po broju dece sa rakom.
– Dečiji rak je manje učestao nego rak kod odraslih. Stopa preživljavanja je veća kod dece nego kod odraslih. U razvijenim zemljama stopa preživljavanja je 84 odsto. U Srbiji je oko 70 odsto. Veća stopa preživljavanja „je po visokoj ceni“, jer ostaju posledice lečenja – navodi se u saopštenju “Mladica”.
Iz tog udruženja pozivaju sve na edukaciju i stvaranje uslova koji će značiti: Ranu dijagnostiku, lečenje i dugoročno praćenje posledica lečenja.
Briga o mladicama (bivšim pacijentima) i njihovom zdravlju u godinama posle lečenja je jednako važna kao i lečenje.
Po evropskom strateškom planu za decu i tinejdžere sa rakom se ove dve stvari izjednačavaju, jer 95 odsto mladića ima neku dugoročnu posledicu (problemi sa srcem, sterilitet, pojava sekundarnog maligniteta).
(Telegraf.rs / Tanjug)