Међународни суд правде у Хагу одбацио је хрватску тужбу и српску противтужбу за геноцид. Суд је утврдио да, током рата у Хрватској, власти у Београду и њихове снаге нису починиле геноцид над Хрватима. Са друге стране, Србија није доказала да су хрватске снаге током акције „Олуја“ починиле геноцид. Пресудом Међународног суда у Хагу окончане је правни спор између Србије и Хрватске који је трајао више од петнаест година.
11.50 – Хрватске снаге нису починиле геноцид током акције „Олуја“. Одбачена противтужба Србије.
11.30 – Хрватска није доказала да су ЈНА и српске снаге починиле геноцид, закључио је Међународни суд правде.
11.20 – Председник Томислав Николић, премијер Александар Вучић и председник РС Милорад Додик заједно прате пренос изрицања пресуде. По изрицању пресуде, председник Николић ће у 13.15 дати изјаву у име све тројице.
11.05 – Српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу. То значи да су дела почињена током акције „Олуја“ обухваћена Конвенцијом о спречавању злочина геноцида.
10.40 – Србија не може бити одговорна за наводне злочине геноцида који су почињени пре 27. априла 1992. године, када је настала СРЈ, навео је судија Томка.
10.05 – Почела је сесија на којој ће бити саопштена пресуда по међусобним тужбама за геноцид Србије и Хрватске. Пресуду чита председник суда Петр Томка из Словачке.
Суд је закључио да злочини српских снага над Хрватима у Хрватској, 1991-95, нису били почињени с „геноцидном намером“ да се Хрвати униште као етничка група.
Како је рекао председник највишег суда УН Петр Томка, Хрватска није успела да докаже да је почињен геноцид над Хрватима, због чега Србија не може бити проглашена одговорном ни по једном основу.
У образложењу пресуде се наводи да је Суд утврдио да су на хрватској територији, у источној Славонији, Далмацији и Лици, ЈНА и српске снаге починиле злочине, али и да Хрватска није успела да докаже да се ради о геноциду.
Председник суда Петр Томка из Словачке је на почетку читања пресуде рекао и да Србија не може бити одговорна за дела почињена пре 27. априла 1992. године, када је СРЈ постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању геноцида.
„Суд не може пре тог датума сматрати Србију одговорном у смислу члана 9 Конвенције о спречавању геноцида. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9“, навео је Томка.
Хрватска је у тужби навела да је Србија одговорна за злочине у Вуковару који су почињени 1991. године.
МСП сматра и да је српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу, навео је судија Томка, што значи да су дела почињена 1995. године, током акције „Олуја“, обухваћена Конвенцијом о спречавању злочина геноцида.
Српски правни тим очекује да Међународни суд правде одбаци хрватску тужбу против Србије, као и да утврди да су оружане снаге Хрватске током и после акције „Олуја“ починиле масовне злочине над српским надором, док су правни експерти уверени да ће обе тужбе одбачене.
Пресуда МСП ће бити коначна, јер на њу не постоји право жалбе, а државе ће бити у обавези да по њој поступе.
Хрватска је поднела тужбу против Србије још 1999. године, а Србија је одговорила контратужбом десетак година касније.
У Хагу су чланови оба правна тима, а пресуду слушају и министри правде Србије и Хрватске.
Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.