Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Svetog jevanđelistu Marka, saputnika i pomoćnika apostola Petra koji je u svojoj poslanici, Marka nazvao svojim duhovnim sinom.
Kad je Marko bio sa Petrom u Rimu, zamoliše ga vernici da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa.
Marko je napisao Sveto jevanđelje koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito, i tada Marka postavio za episkopa i propovednika u Misiru. Misir je u to vreme bio u mraku neznaboštva, gatarstva i idolopoklonstva, ali je Marko uz pomoć božju posejao seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja došao je Marko u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkopa, sveštenike i đakone, te i ovde učvrstio hrišćanstvo.
Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudesima i dobrim delima. Bežao je od progona u Pentapolj, a potom ponovo u Aleksandriju. Neznabošci su tada uhvatili Marka i uz silne pogrde vukli ga ulicama Aleksandrije.
Sav ranjav i krvav dospeo je u tamnicu gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Gospod Isus krepeći ga rečima: “Mir tebi Marko, jevanđeliste moj!” Marko ja odgovorio:”Mir i Tebi Gospode moj, Isuse Hriste!”
Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali on je izdahnuo i otišao u bolji svet.