РЕШЕЊЕ дугогодишњег проблема плаћања високих доприноса за пољопривреднике ускоро би требало да дође на дневни ред, па ће паори који имају поседе малих површина највероватније добити мање обавезе за пензијско осигурање, док би власници већих газдинстава требало да издвајају веће суме.
Због ове нерешене ситуације дугови сељака последњих година премашују милијарду евра.
Многи репрограми прављени последњих година нису дали никакве резултате, јер се ниједан од њих није базирао на основни проблем, а то је да дажбине према држави морају да буду сразмерне приходима које пољопривредници остварују. Чини се да нико до сада није имао слуха за ову област.
Проблеми почињу 2012. када је Пореска управа почела да шаље опомене за неизмирене доприносе у којима су камате често биле дупло више од главнице. То је довело до тога да многи пољопривредници немају ни здравствену заштиту, ни наду да ће пензију доживети, а дуг и камате који не престају да расту, често се преносе на наследнике. Према неким проценама у Србији има више од 400.000 људи који припадају малим пољопривредним газдинствима, од којих готово 90 одсто није солвентно, то јест не може да плаћа доприносе јер нема економску снагу.
Намиривање пореза и доприноса по економској снази газдинства и отпис дугова појединим пољопривредницима према Фонду ПИО, уз одређене услове, неке су од ставки у најновијем предлогу Министарства пољопривреде који је упућен њиховим колегама из ресора финансија. Они ће дати своје мишљење, а како се очекује, овај вишедеценијски проблем, требало би да буде решен током следеће године.
Како незванично сазнајемо, план је да се пољопривредницима за које се утврди да не могу да плате несразмерно велика дуговања и намете, у односу на економску снагу газдинства, понуди отпис. Међутим, ако му се опрости дуг мораће да пристане на услове државе, који нису још тачно прецизирани. Спекулише се да би једна од могућности била и да се одрекне пензије. С друге стране, постоји и предлог да се плати само главница, која код свих представља мање од половине дуга, јер је све остало камата. То ће све ићи кроз неколико модела – на рате или кроз репрограм. У сваком случају, пољопривредницима ће бити дата могућност да сами бирају шта им највише одговара.
– Убудуће ће намети бити пропорционални величини економског газдинства, па неће исто бити за оног који обрађује хектар и сто хектара земље – истиче наш извор. – Држава ће прописати која је минимална цена коју ће пољопривредници морати да уплаћују, у зависности од величине свог газдинства, па ће им толика бити и пензија. Ко буде хтео већу, може да уплаћује колико буде хтео, али не испод минимално прописане границе.
Зоран Михајловић, секретар Савеза самосталних синдиката Србије, сматра да је неправедно људима одузимати део или целу пензију зато што немају да плате доприносе и да држава мора да пронађе боље решење.
– Јасно је да држава мора да се намири, али и пољопривредници морају да живе – каже наш саговорник. – Мислим да је то лош предлог који ће од тих људи направити социјалне случајеве, који ће опет бити терет државе.
Према његовом мишљењу, предлог је сличан ономе као када грађани дугују за порез, па им порезници дуг скидају од плате. Само што је овде ситуација много неправеднија с обзиром на то да су пољопривредне пензије толико ниске да им неће бити узет део, него цело примање, а неки неће ни дочекати пензију.
С друге стране, у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања нису упознати да такав предлог постоји.
– Питање плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање, као и застаревање доприноса за обавезно социјално осигурање је уређено законима о доприносима и о пореском поступку и пореској администрацији, а наведени прописи су у надлежности Министарства финансија – кажу у ресору рада.
Одредбом члана 64. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање прописано је да обвезници не могу бити ослобођени обавезе обрачунавања и плаћања доприноса, док према одредби члана 114е застарелост на утврђивање, наплату и повраћај се не примењује на доприносе за обавезно социјално осигурање, а у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
ДУГ ПРЕМАШИО МИЛИЈАРДУ ЕВРА
Србија има 163.000 пољопривредних пензионера, а пензијску касу тренутно пуни тек око 140.000 пољопривредника. Паорски дуг за пензијско осигурање одавно премашује милијарду евра. Средином осамдесетих година држава је донела Закон о пензијском осигурању пољопривредника, да би убрзала њихово пензионисање и поклонила им 10 година такозваног солидарног стажа.
НА СПИСКУ ФОНДА ПИО НАЈМАЊЕ ПАОРА
Према подацима Фонда ПИО за новембар 2020. године у Србији је укупно 163.148 пољопривредних пензионера и они чине нешто мање од 10 одсто укупног броја корисника у Србији. По врсти права од укупног броја паора, на списку Фонда највише је старосних пензионера – 130.812, затим породичних – 19.441 и инвалидских – 12.895. Њихово просечно примање за новембар прошле године износило је 11.893 динара.
Ј. Су. – Ј. Ж. С.