Уласком у Европску унију, Хрватска излази из Цефта споразума о повлашћеним условима трговине на Балкану. Да би сачувале тржите региона и избегле царину многе хрватске компаније најављују пресељење производње.За нешто више од месец дана Хрватска постаје 28. чланица Европске уније. Политички то, је, кажу стручњаци, важно за регион јер охрабрује друге, када је реч о отворености Уније за нове чланице. У економији је кључно то што Хрватска излази из Цефта споразума о повлашћеним условима трговине на Балкану.“Ако се настави демократизација и европеизација у региону онда је садашња граница ту привремено да се не подигне кинески или берлински зид већ да се цео регион у једном тренутку нађе у ситуацији без граница у каквој је шенгенска у Европи, ја мислим да ће то бити повратак у неку врсту нормалности“, каже Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу.
Највише користи од уласка у Унију има наравно Хрватска – до 2020. следује јој 11,5 милијарди евра. Међутим чека је и бесцарински увоз европске робе, стандарди Уније и излазак из регионалног Цефта споразума.
Економиста Владимир Глигоров сматра да је то већи минус за Хрватску него за друге земље, јер ће имати веће царине него пре уласка у ЕУ.
„Што се тиче ситуације на српском тржишту, извоз из Хрватске ће поскупети. Рачунице говоре да ће се просечне царине повећати готово три пута“, каже Јадранка Зенић Зељковић из Министарства трговине Србије.
Према њеним речима, Србија би могла да покуша, на одређеним тржиштима где је Хрватска била присутна а где ће њени производи поскупети, да пласира своје производе.
Да би сачувале тржите региона и избегле царину многе хрватске компаније најављују пресељење или ширење производње пре свега у Босну и Херцеговину која им је најважнији увозник.