У народним кухињама на Косову храни се више од две хиљаде људи. Основних намирница је све мање, па су кухиње пред затварањем. У Епархији рашко-призренској истичу да донација за кухиње нема дуже време, а од сопствене производње још не могу да задовоље све потребе.
Лепосава Милић три месеца не добија социјалну помоћ. Сумња да су је скинули са списка социјално угрожених. За њену породицу – супруга и двоје деце – социјална помоћ је била једино месечно примање. Тренутно, ослоњена је једино на помоћ народне кухиње.“Да није ове кухиње, шта бих ја радила. Деца иду у школу. Што сам примала – томе сам се надала. Старији син нема посао. Да ми није Светлане, да ми помогне, ја не знам шта бих радила“, каже корисница кухиње Лепосава Милић.
И Светлана Стевић је на мукама, јер откако води народне кухиње, намирница никада није било мање.
„Имамо брашна, уља и соли још за три недеље. Тако не можемо сада рећи да смо задовољни својим радом, нажалост, све је већи број људи који долазе да траже помоћ у народној кухињи“, рекла је Светлана Стевић.
Корисника народне кухиње је више од две хиљаде. Углавном на подручју Косовског Поморавља. Централни магацин у селу Прековце код Новог Брда све је празнији и све је мање могућности за оне који су годинама добијали по један оброк дневно.
Народној кухињи која ради у склопу Епархије рашко-призренске годишње треба око 140 тона брашна. У протеклих 14 година стизало је углавном донацијама.
„Позивам све добре људе који су и у претходном периоду помагали рад народних кухиња да то учине и сада, да нам пошаљу брашно, уље, со и све оно што је потребно да би народне кухиње наставиле да раде“, рекла је Стевићева.
У Епархији покушавају да организују своју производњу како би што мање зависили од донатора. Имају фарму оваца и коза, засејану пшеницу и кукуруз на 15 хектара, али то је још недовољно за самостално издржавање више од две хиљаде гладних.