Некретнине и непокретна бирократија

Katastar-T
Иако би по закону укњижба некретнина требало да траје најдуже два месеца, најчежће траје и више од годину дана. Грађани се жале да су у катастру неажурни, док у Републичком геодетском заводу тврде да немају довољно запослених, као и да саме странке успоравају процес.
Иако је неко власник стана, за печат да је то стварно тако некада мора да се чека и дуже него што је трајала градња зграде. Саговорница РТС-а, која није желела да открије идентитет, каже да је пре шест и по месеци предала сва документа за укњижбу у катастар непокретности.
„Први пут сам после три месеца отишла у катастар и рекли су ми да предмет уопште није узет у рад, а сад после шест месеци су ми рекли да је службеница којој је био додељен отишла из службе и не знам ни када ће ми бити готово и да ли ми је потребно још нешто од докумената“, иситиче грађанка.
У Заводу кажу да предмете решавају по редоследу примања захтева. Тврде да се на решење чека дуже због недовољно запослених у катастру али и да грађани успоравају процес.
Директор Републичког геодетског завода Зоран Крејовић истиче да су то предмети који не чекају на почетак решавања, него су предмети који су узети у разматрање. „Међутим, због недостатка документације, такви предмети се не закључују него су на чекању“, додаје Крејовић.
Иако у Заводу тврде да се на укњижбу некретнина у мањим градовима краће чека, они који чекају на шалтерима, тврде другачије.
Грађани Краљева и Крагујевца жале се да их из катастра стално шаљу од врата до врата како би допунили документацију. Неки истичу да на решење чекају две године.
Ако неко није желео да чекате месецима, до пре десетак дана могао је да плати 8.000 динара таксе за све измене у катастру, и то по убрзаном поступку. Међутим, Уставни суд прогласио је ту одредбу неважећом, сматрајући да се њоме дискриминишу грађани који немају новца да плате ту таксу.
„Сада нећемо имати такве таксе али ћемо имати проблем што ће свако коме је потребно убрзано решавање ипак морати на неки начин да издејствује то решење“, истиче Зоран Крејовић. Према његовим речима, то је онај тренутак када се рађа корупција, што ће морати да се решава као унутрашњи проблем.