Svetski dan zdravlja, 7. april 2017. godine – „Depresija – hajde da razgovaramo”

Svetska zdravstvena organizacija svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovaj datum ujedno predstavlja i dan kada je Svetska zdravstvena organizacija osnovana.
Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”.
Depresija se javlja kod osoba svih uzrasta, različitih životnih puteva i u svim zemljama. Uzrokuje psihološku patnju i utiče na sposobnost osobe da obavlja i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti, sa negativnim posledicama na odnose sa porodicom i prijateljima, kao i na sposobnost osobe da privređuje. U najgorem slučaju, depresija može da dovede do samoubistva (suicida) koji predstavlja drugi vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta 15-29 godina starosti.
Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravstvenim radnicima, u školama, na radnom mestu, socijalnim ustanovama, u medijima može se smanjiti stigma koja je povezana sa depresijom.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije (4,4% svetske populacije). Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).
Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije). Prema Studiji opterećenja društva bolešću u Srbiji, depresija je u 2000. godini bila odgovorna za 52.901 DALY-ja (19.073 kod muškaraca i 33.828 kod žena; DALY-godine života korigovane u odnosu na nesposobnost). U ukupnom rangiranju, baziranom na DALY-jima za 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu. Depresija više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu.
U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, za kategorizaciju stanovništva sa depresivnim simptomima (od minimalnih do simptoma teške depresije) korišćen je Upitnik o zdravlju pacijenta (upitnik samoprocene od 8 pitanja, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) kojim je utvrđeno da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije. Simptomi depresije su bili značajno prisutniji kod žena (5,3%) nego kod muškaraca (2,9%), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1% stanovništva starih 85 godina ili više imalo simptome depresije, ali ih oni nisu prepoznali kao takve. U odnosu na prethodna istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2000 i 2006. godine, zapaženo je povećanje učestalosti depresije (2000. godine – 4,6%, 2006. godine – 6,0%, a u 2013. godini – 6,7%).
Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onima koje depresija najčešće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama (preko 60 godina).
Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:
– bolja informisanost javnosti o uzrocima i mogućim posledicama depresije;
– da depresivne osobe prepoznaju simptome i zatraže pomoć;
– da porodica, prijatelji i kolege osoba sa znacima depresije mogu da pruže pomoć.
Ključne poruke kampanje:
– Depresija je čest mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama.
– Rizik za nastanak depresije povećava siromaštvo, nezaposlenost, životni događaji kao što su smrt voljene osobe ili razvod braka, fizička bolest i problem izazvan upotrebom alkohola i droga.
– Depresija uzrokuje duševnu patnju i može da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.
– Depresija može da dovede do razarajućih posledica na odnose sa porodicom i prijateljima.
– Depresija može da onemogući ljude da rade i učestvuju u porodičnom i životu zajednice. U najgorem slučaju depresija može dovesti do samoubistva.
– Depresija se može efikasno sprečiti i lečiti. Lečenje obično uključuje psihoterapiju ili korišćenje antidepresivnih lekova ili i jedno i drugo.
– Prevazilaženje stigmatizacije koja je često povezana sa depresijom povećava broj onih koji će potražiti stručnu pomoć.
– Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.
Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni?
– Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja.
– Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara.
– Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate.
– Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima.
– Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja.
– Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna.
– Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju.
– Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć (u našoj zemlji možete nazvati ili pisati Centru „Srce“: besplatan tel. 0800 300 303).
Šta vi možete da uradite za osobe koje pate od depresije?
– Saznajte više o depresiji.
– Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć.
– Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje.
– Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san.
– Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>