Пословне банке нису у обавези да прихвате препоруку НБС о кредитима у швајцарским францима, али декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић верује да ће прихватити предлог, због проблема са наплатом. Уколико банке прихвате препоруку, то значи да најмање три године рата за грађане постаје нижа, каже Ханић.Кредити у швајцарским францима у Србији износе између 800 и 900 милиона евра и углавном је реч о стамбеним позајмицама. Иако су упозорени да би швајцарски франак могао знатно да ојача према евру, пре пет година је 220.000 грађана узело стамбене кредите у тој валути, а сада је њихова рата скоро двоструко већа.Народна банка на препоруци ради од Нове године, а највеће смањење рате требало би да имају они који су највише погођени великим јачањем франка према евру.
Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић верује, иако се банке још не изјашњавају, да би требало да прихвате тај предлог, утолико пре што се, како каже, суочавају са проблемом наплате потраживања за стамбене кредите у францима.
Уколико банке прихвате препоруку, то значи, каже Ханић, да најмање три године рата за грађане постаје нижа.
„То је доста важно, јер се очекује да се у наредних три године економски полажај неће битно поправити при могућности отплате кредита. С друге стране, треба имати у виду, да се на овај начин не умањују укупне обавезе корисника кредита, део тих обавеза преноси се на будући период“, објаснио је Ханић гостујући у Дневнику РТС-а.
Према његовим речима, корсници кредита у швајцарским францима тако добијају две битне ствари.
„Они којима је сада теже него што очекују да ће им бити за три године, имају мању рату, а с друге стране на ту разлику, између рате коју би требало да плате по текућем курсу и рате обрачунате по коригованом односу франка и евра, што је препорука НБС, не би плаћали камату. И то је оно што представља известан добитак грађана“, истиче Ханић.
Он објшањава да би се потраживања банака привремено замрзла и почела да се отплаћују касније када могућности грађана буду веће.
„Ипак је важно да та разлика која износи грубо 10-20 одсто, на ту суму новца грађани не би у овом периоду одложеног плаћања плаћали камату“, каже Ханић.
Коментаришући претпоставке да ће камата не евре да расте пошто је сада најнижа и питање да ли то значи да ће у горем положају бити они који су узели кредите у еврима, Ханић каже да је досадашњи период за оне који су користили кредит у францима био неупоредиво неповољнији.
„Може се рећи да су они који су користили кредите у еврима и даље у повољнијем положају него што јесу и што ће бити они који су узели кредит у швајцарским францима“, закључује Ханић.