Референдум на Криму

2909489_krim-thumb-1
Становници Крима на референдуму одлучују да ли ће се присајединити Русији. Кијев и Запад неће прихватити резултате гласања. Референдум прати 30 међународних посматрача.
Крим данас одлучује о будућем статусу – хоће ли остати украјинска република са већом аутономијом или ће се припојити Русији.Биралишта на Криму, на којем већину становништва чине Руси, требало би да буду отворена између осам и десет сати по локалном времену.
Референдум о статусу Крима званични Кијев и Запад не прихватају, док га Москва сматра легитимним и легалним.
Сједињене Америчке Државе покушале су и резолуцијом у Савету безбедности Уједињених нација да оспоре легитимност референдума о статусу Крима.
Русија је, међутим, уложила вето на нацрт резолуције којим се референдум проглашава неважећим, а државе и међународне организације позивају да не признају његове резултате.
Кина је при гласању била уздржана, док је 13 земаља гласало за.
Руски стални представник у УН, Виталиј Чуркин, рекао је да Русија није могла да подржи амерички нацрт резолуције о Криму, јер је у супротности са правом народа на самоопредељење из члана 1 Повеље УН.
Дан уочи референдума, премијер Крима Сергеј Аксјонов позвао је становништво те аутономне републике да изађе на референдум, слободно бира „независно од националности и вероисповести“ и направи избор „којим ће се потомци поносити“.
„Ничег се не бојте. Влада ће учинити све да гласање прође спокојно, мирно и демократски“, рекао је он у телевизијском обраћању, пренео је Итартас.
Истовремено, Врховна рада Украјине распустила је кримску скупштину – Врховни совјет.
Према агенцији Укринформ за распуштање скупштине Крима је гласало 278 посланика, а вршилац дужности шефа државе и председник Раде и привремени председник Украјине Александар Турчинов изјавио је да одлука ступа на снагу одмах.
Референдум на Криму прати 30 посматрача из Европског института за праћење демократије и избора, чије је седиште у Бриселу.
Реч је о представницима Пољске, Аустрије, Француске, Немачке, Белгије, Бугарске, Мађарске, Грчке, Италије и Летоније, укључујући посланике Европског парламента, чланове националних парламената европских земаља, водеће европске стручњаке за међународно право и познате активисте за људска права.
Крим је аутономију у оквиру Украјине добио 1992. године.
На црноморском полуострву све је спремно за дан одлуке, натписи на украјинском већ су замењени онима на руском.