Навршава се 19 година од почетка хрватске војне акције „Олуја“ која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
У војној операцији „Олуја“ која је почела на данашњи дан пре 19 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре „Олује“ живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је на подручју Книнске крајине бројала око 30.000 војника.
Са територије Републике Српске Крајине, кренуле су избегличке колоне у којима је било више од 200.000 људи. На путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерије и војно ваздухопловство.
Остали су само цивили, углавном старији и немоћне особе, и они су били изложени терору и после формалног завршетка операције „Олуја“ 7. августа.
Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.
У наставку акције у БиХ, операцијом „Маестрал“, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
На евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.853 погинулих и несталих Срба у овој акцији и после ње, од чега 1.201 цивил, а међу њима је три четвртине било старијих од 60 година. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 951 лица, док се на евиденцији несталих води још њих 894, од чега 632 цивила.
Хрватска избегава, без ваљаног разлога, ексхумације познатих места укопа са око 270 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком „непознат“, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 335 ексхумираних посмртних остатака, указује Веритас.
Наводи се и да је око 1.500 припадника СВК преживело заробљавање, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дела ратног злочина.
Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици, подсећа се у саопштењу.
Негирање оптужби о етничком чишћењу
За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.Хрватске власти су доцније прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција „Бљесак“ и „Олуја“.
Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.
Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.
Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анте Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди операција „Олуја“ није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине. Ослобађањућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање. Олобађајућом пресудом је разочаран и главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је „шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин“.