Широм света обележава се Међународни празник рада – Први мај, а осим традиционалних првомајских уранака, у Србији ће неки синдикати овај дан обележити и протестним окупљањима.Широм света обележава се Међународни празник рада у знак сећања на око 40.000 радника Чикага који су 1886. године ступили у штрајк захтевајући боље услове рада.У Србији и региону временом се усталила пракса изласка у природу на тај дан, на првомајски уранак.
Међународни празник рада Социјалистичка партија Србије обележиће полагањем венаца на гроб Димитрија Туцовића на Тргу Славија. Венце ће положити председник СПС-а Ивица Дачић и председник београдских социјалиста Александар Антић.
На Тргу Николе Пашића одржаће се скуп чланова радника Савеза самосталних синдиката Србије. Предвиђена је шетња централним градским улицама. На Славији је најављен протест радника који организују Полицијски синдикат Србије, Нови синдикат здравства Србије и Синдикат индустријских радника Србије „Слога“. Планирана је и шетња до Теразија.
Према Закону о државним празницима у Србији се за првомајске празнике не ради два дана.
Поводом Међународног празника рада и Ускрса ове године неће се радити од среде, 1. маја, до уторка, 7. маја, речено је у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.
Како објашњавају у Министарству, празници се не спајају него су се „календарски поклопили“, будући да 1. мај пада у среду, а петак, 3. маја је Велики петак, па потом у недељу и Ускрс. По закону се не ради ни другог дана Ускрса, у понедељак, тако да ће први радни дан после празника бити уторак, 7. мај.
Иначе, Међународни празник рада, 1.мај је установљен у знак сећања на тај дан 1886. године, када је више десетина хиљада радника у Чикагу изашло на улице захтевајући боље услове рада и осмочасовно радно време. Организатори протеста су захтеве претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до 1. маја 1886. године.
Као одговор тим захтевима уследила је репресија, и у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обе стране. Седморица синдикалних активиста осуђени су на смрт.
Други конгрес Радничке интернационале, одлучио је да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. века и почетком 20. добило масовне размере.
Први мај у Србији обележен је 1893. године протестним скуповима у Београду.
Прва првомајска прослава у сеоским срединама у Србији била је у селу Дубона, код Младеновца две године касније.
Иако се Празник рада обележава широм света и у многим земљама је празник, он је најмасовније, на највишем нивоу, као једна од централних државних манифестација обележаван у социјалистичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.
Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања незадовољних, мада су у негдашњим социјалистичким земљама изгубили на масовности.