Грађани изненађени новим решењима по којима ће морати да плате већи порез на имовину. Општинари објашњавају да порески рачуни нису већи због раста пореске стопе, већ због другачијег начина обрачуна.Уз температурни шок, многи Новосађани су ових дана доживели и својеврсни порески удар када су сазнали да морају да плате и до три пута већи износ за порез на имовину.
Пироћанци ће платити око 5,5 процената више пореза на имовину, а повећање Крагујевчанима је око 35 посто. Све зависи од тога у којој зони је стан и колико људи живи у њему.
Од града до града повећање је различито, али су објашњена слична: законом је пре две године предвиђено повећање пореза на имовину, али не за више од 60 одсто у односу на претходну 2010. годину, а прошле године није било никаквог повећања.
„Сада плаћате оно што сте остали дужни у 2011. години“, каже начелница Пореске управе у Крагујевцу Мирјана Јевђић Станарчић.
Начелник Пореске управе у Новом Саду Мирослав Ласловски напомиње да „ништа није повећано“, већ да нема ограничења од прошле и претпрошле године.
Стриктном применом закона, дошло се до овог пореза, истиче Ласловски.
Не ради се о самовољи општина, већ о примени закона по којем више није могуће на основу пореског кредита или амортизације стана смањити порез и до 70 одсто, кажу упућени.
Уз то, од ове године се за обрачун користи тржишна цена квадрата коју утврђује Републички завод за статистику.
Александар Бућић из Сталне конференције градова и општина објашњава да порез пре свега зависи од тржишне вредности непокретности, која није иста у Београду и мањим општинама.
Општине не могу да повећају пореску стопу у односу на законски максимум од 0,4 посто, али имају могућност да је смањују, напомиње Бућић.
Оваквих непријатних изненађења више не би требало да буде.
Пролетос је закон опет мењан и локалне самоуправе су дужне да до 30. новембра објаве стопе пореза на имовину, просечну цену квадрата и коефицијенте.
Остаје стари проблем – да свака пета кућа и сваки шести пословни простор нису евидентирани и на њих се не плаћа порез.