За већину директорских места јавних предузећа у Србији није било великог интересовања. Изузетак је ЕПС, на конкурс за директора пријавило се 78 кандидата.Исувише је, чини се, топла столица директора топлане у Новом Пазару, па у њу не жели нико да седне.
Вршилас дужности директора Градске топлане у Новом Пазару Рацо Вучковић рекао је да је прошло сто дана блокаде рачуна и 150 дана од када је постављен на место в. д. директора.
„У овом тренутку је предузеће у блокади 50 милиона, онда вам је јасно да је немогуће радити у овим условима када Пореска управа уводи нулту толеранцију на неплаћање пореза, а локална самоуправа не може ништа да уради“, навео је Вућковић.
На конкурсу за директоре шест јавних предузећа у том граду јавило се свега седам кандидата. Ни Пироћанци се нису отимали за управљање јавним предузићима.
Председник Комисије за избор директора ЈП у Пироту Дејан Живковић каже да до јуче нису имали ниједну пријаву, али да су данас стигле две.
„У случају да се не пријави ниједан кандидатр за директора поновићемо поступак“, навео је Живковић.
Главни менаџер ЕПС-а данас је најпожељнија позиција за коју је заинтересовано 78 кандидата. Међутим, на почетку није било тако.
Потпредседница СНС Зорана Михајловић рекла је да су на самом почетку биле две три пријаве и да је то било можда неповерење да политика неће одлучити ко ће бити главни менаџер за ЕПС.
„Онда сам ја објашњавала да је то изазов за сваког менаџера и да више не може да се деси да два три човека седну негде и договоре се ко ће да буде директор неког јавног предузећа“, навела је Михајловићева.
Касно расписани конкурси, могућност да политика пресуди при избору, тиме аналитичари објашњавају слаб одзив.
Немања Ненадић из Транспарентности Србије рекао је да свако ко расписује конкурс има могућности да прилагоди услове конкурса према кандидату којег жели да изабере
„Други фактор који би могао да утиће у неким општинама одакле су многи високо школовани кадрови отишли јесте недостатак људи који испуњавају услове за рад у таквим предузећима где се тражи висока школска спрема и искуство“, истиче Ненадић.
Поставља се питање шта ће пресудити. У Нишу су рецимо, неуједначени услови конкурса. Негде ће план кандидата за развој предузећа бити пресудан. У Крагујевцу и тестови.
Председник комисије Златко Милић каже да ће кандидати бити подвргнути писменом тесту из три области, познавање рада локалне самоуправе, рада јавног предузећа и опште културе.
Кандидат за директора Братислав Ураковић каже да тест који се очекује од је прилично оправдан јер логично је ако долазимо на ту функциију да се упознамо са функционисањем јавнох предузећа и локалне самоуправе.
Без обзира на то под којим условима долазе, прва именовања очекују се средином следећег месеца.