Finansiranje po učeniku po principu koliko đaka – tolika plata, po zakonu bi trebalo da zaživi školske 2014/15. godine. Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika i Sindikata obrazovanja smatraju da to neće moći da se sprovede dok se broj učenika u odeljenju ne ograniči na 25, dok se ne formira mreža škola u Srbiji, dok se ne uradi novi pravilnik za utvrđivanje cena usluga i ako srednja škola ne postane deo obaveznog obrazovanja.
Sistem finansiranja obrazovanja sada je centralizovan. Sredstva se obezbedjuju Iz republičkog budžeta, tako što 99 odsto novca ide na prolate i 1 odsto na prosvetnu infrastrukutru.
Decentralizacijom sistema planira se da osnovno obrazovanje ubuduće finansiraju lokalne samouprave, a država da finansira neke škole srednjeg obrazovanja.
Dilema je ko će i kako primorati lokalne samouprave da podvuku crtu i sprovedu racionalizaciju u mreži škola, a isto tako se postavlja pitanje ko će se usuditi da zatvori škole sa malim brojem učenika.
Brojna su pitanja otvorena u racionalizaciji osnovnog obrazovanja. Ona su i politička, kao na primer utvrdjivanje mreže škola, do ekonomskih i socijalnih. Mogu li, na primer, lokalne samouprave ako već nisu u stanju da ukinu male škole da obezbede sredstva za njihov rad i reše problem tehnološkog viška.
O ovoj temi razgovarali smo sa Miladinom Stančetićem, rukovodiocem odeljenja društvenih delatnosti.
Šta bi u slučaju opštine Bogatić značilo uvodjenje finansiranja osnovnog obrazovanja po glavi učenika – bilo je prvo pitanje koje smo postavili Stančetiću.