Tuga: Hektar plodne zemlje oko Leskovca košta do 1.000 evra, a oko Bojnika od 40 do 100 evra, dok se kuća s okućnicom u okolini Grdelice može kupiti za 5.000 evra
Verovali ili ne, za 200.000 evra, koliko u centru Beograda košta jedan prosečan stan od 70 kvadrata, možete da kupite celo selo u blizini Leskovca, tri do četiri sela iznad Lebana ili deset do petnaest sela ispod Radan planine!
Jer dok hektar plodne zemlje u Vojvodini košta i do 10.000 evra, u selima u blizini Leskovca se kreće do 1.000, a oko Bojnika se prodaje i za 100 evra. Najskuplje oranice su u okolini Stajkovca, ali samo one „sigurne“, koje su već pod plastenicima i duplo su skuplje nego u ostalim delovima leskovačkog kraja.
PORED PUTA NEKADA SU BILE NJIVE SA PŠENICOM… PUT KROZ SELO OPKOLJEN ŠUMOMFOTO: KURIR
– Cena obradivih površina je drastično pala. Često kupce više košta prenos kod notara nego sama zemlja koju su kupili – komentariše Ljubiša Nikolić, agent za nekretnine iz Leskovca.
Interesantno je da leskovački poljoprivrednici zemlju ne cene po kvalitetu, već po lokalitetu na kojem se nalazi.
– Tako jedan ar u naseljima Ančiki i Bobište, delu Vaskovog naselja, ili u Vinarcu, Stopanju i Sinkovcu kreće se do 100 evra. Naravno, zavisi i koja je klasa zemljišta, da li je pored reke, da li je obrađivana ili ne. Sve što je udaljenije, poput Navalina, Zagužana i sličnih lokacija, tu se ar kreće od 40 do 60 evra. Ako kupujete zemlju u Bojniku, više će da vas košta notar nego sama zemlja – tvrdi Nikolić.
I nekretnine s okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju se za bagatelu. Tako, na primer, hektar zemlje u okolini Vranja košta 1.500 evra.
SVE BI PRODAO ZA 2.000 €… DRAGAN RADOVANOVIĆFOTO: KURIR
I pored niske cene, promet nekretnina na selu poslednjih nekoliko godina opao je za trećinu, pa se solidno očuvana kuća sa okućnicom u okolini Grdelice može kupiti za 5.000 evra. Ovo važi za kuće koje su relativno blizu glavnih saobraćajnica, dok za one u malo udaljenijim krajevima niko i ne pita. Svaka druga kuća u selima poput Dadinca, Brze i Kozara sada je napuštena i prepuštena zubu vremena.
Još niže cene su u selima pustorečkog kraja, konkretnije u selima opštine Bojnik koja gravitiraju ka Radan planini, gde srpske i lokalne vlasti decenijama najavljuju razvoj planinskog i seoskog turizma, ali sve ostaje samo na najavama.
– Sve što je vredelo od mog imanja: kuća okružena voćnjacima, njive i livade, jeste zapravo pet hektara pod šumom, koju sam tokom decenija posekao i prodao kako bih iškolovao sina i ćerku. Deca su završila fakultete, sin se odselio u inostranstvo, a ćerka u Beograd. Supruga i ja smo se preselili u Leskovac, ostarili smo, pa je sve zapustelo. Verujte, sve bih prodao za 2.000 evra samo kada bih našao kupca, ali kupaca nema – priča za Kurir Dragan Radovanović iz podradanskog sela Ivanje.
Obraslo u korov
INDUSTRIJALIZACIJA ZATRLA ORANICE
Sela su počela da propadaju krajem 60-ih godina prošlog veka naglim razvojem industrije po gradovima i otvaranjem Nemačke za srpske i turske gastarbajtere. Danas, tamo gde su bila plodna polja, rodni voćnjaci, dvorišta puna dece – raste korov.
– Sinko, ovde je bila šuma i ostaće šuma. Gledaj ono brdo gore. Pre 40 godina, to je bila golet puna stoke. Nigde hlada. A danas je to brdo puno šume, toliko velike da imam utisak da mi ulazi u kuću – priča starac, jedan od šest stanovnika sela Sekicol, gledajući na brdo Zmijin kamen preko potoka.
Kurir.rs/Dragan Marinković Foto: Kurir