AUTORAleksandra Vasić
Od početka ove godine redovna saobraćajna kontrola podrazumeva i brzi test na narkotike, koji se vozačima radi na licu mesta, nakon što policija posumnja da je osoba u saobraćaju pod dejstvom droge.
Od početka ove godine redovna saobraćajna kontrola podrazumeva i brzi test na narkotike, koji se vozačima radi na licu mesta, nakon što policija posumnja da je osoba u saobraćaju pod dejstvom droge.
Testiranje vozača na psihoaktivne supstance do ove godine bila je kampanjska aktivnost, pre svega zbog složenosti aparature kojom se obavljalo testiranje. Nakon pojave brzog testa, kontrola je znatno učestalija.
„Policija ima pravo da koristi ovaj test kada god smatra da je potrebno. Budući da test nije jeftin, uglavnom se radi kada se posumnja da je neki vozač pod uticajem droge. Retko kada se ovaj test bez razloga radi starijim sugrađanima koji su poštovali saobraćajna pravila, već se uglavnom koristi u situacijama kada za to zaista ima potrebe„, rečeno je MONDU u Komitetu za bezbednost saobraćaja.
Kontrola traje prosečno 10 minuta i saobraćajni policajac je sprovodi na licu mesta, na osnovu uzoraka pljuvačke. Za primenu uređaja za testiranje sprovedena je obuka policijskih službenika na uređaju pod nazivom „Dräger DrugTest 5000“.
„U kesi se nalazi brzi test koji se sastoji od kućišta sa testnom trakom, uzimača uzorka, pokazivača količine uzorka, zaštitnog poklopca i uloška. Kada se otvori, vozač daje svoj uzorak pljuvačke stavljanjem u usnu duplju. Uzorak se stavlja u kasetu, pa u analizator. Nakon toga, uređaj izbacuje rezultat“, objasnio je za MONDO saobraćajni policajac iz Beograda..
Ovim testom otkriva se prisustvo čak sedam različitih vrsta narkotika.
„Detektuje se prisustvo amfetamina, kanabisa, kokaina, metamfetamina, opijata, metadona i benzodijazepina. Najveći broj vozača do sada isključenih iz saobraćaja bio je pod dejstvom kanabisa, zatim zbog vožnje pod dejstvom amfetamina, a onda zbog vožnje pod dejstvom kokaina„, pokazuju podaci Agencije za bezbednost saobraćaja.
Kazne za vožnju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci su slične kao i za alkohol. Policijski službenici isključuju vozača iz saobraćaja u trajanju od 24 časa i određuje se zadržavanje u službenim prostorijama u trajanju do 12 sati.
„Protiv vozača se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i zakonom je propisana novčana kazna u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, osam kaznenih poena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje šest meseci. Oni koji odbiju ovakvo testiranje biće kažnjeni novčanom kaznom od 100.000 do 120.000 dinara, sa 14 kaznenih poena i oduzimanjem dozvole na osam meseci ili zatvorskom kaznom od 30 dana„, piše u ovom zakonu.
Iako broj vozača pod uticajem narkotika nije zanemarljiv, podaci pokazuju da je vožnja pod uticajem alkohola i dalje znatno češća.
Naime, tokom 2020. godine u saobraćajnim nezgodama učestvovalo je 45 osoba pod dejstvom narkotika, dok je 3.000 ljudi koji su izazvali saobraćajnu nesreću bilo pod dejstvom alkohola. Osim ova dva prekršaja, vozači su najčešće isključivani iz saobraćaja zbog nasilničke vožnje.