Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra 07.jula obeležavaju Ivanjdan, praznik posvećen rođenju svetog Jovana Krstitelja .U narodu postoji verovanje da je Ivanjdan toliko veliki praznik , da Sunce na nebu toga dana od straha tri puta stane.
Najpoznatiji običaj na ovaj praznik je pletenje venaca od ivanjskog cveća.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće , pevaju i pletu vence. Kroz taj venac gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Pletenjem venaca od ivanjskog cveća pokazuje se i da je priroda, u svom rastu, došla do zenita. U vence ivanjskog cveća stavlja se i beli luk da kuću čuva od groma.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu” stoga što se Jovan Kristitelj smatra uzorom poštenja. U nekim krajevima se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi ih kući. U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
U takovskom kraju postoji priča ο nekom seljaku , koji je u gluvo doba noći izašao iz kuće i video neko bledo svetlo na planini Rudnik. Odmah se obukao i kad je došao do tog mesta baci kapu. Sutradan, u zoru, otišao je tamo i iskopao pun kovčeg srebrnjaka. Samo što je iskopao i izvadio blago, okrenuo se prema suncu da zahvali Gospodu, na šta se dogodilo novo čudo. Sunce je tri puta zaigralo – poskočilo, kao znak da je blago dar Jovana Krstitelja.
Ivanjdan uvek pada u vreme Petrovskog posta. Slave ga i pojedine srpske porodice kao krsnu slavu, a u mnogim krajevima se održavaju manifestacije poznate pod nazivom “Ivanjdanski dani”.