U Luksemburgu počeo sastanak ministara EU, na kome će Ketrin Ešton podneti Izveštaj o sporazumu Beograda i Prištine i napretku Srbije u evropskim integracijama.Na početku dvodnevnog zasedanja ministri će saslušati izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost o dogovoru Beograda i Prištine, koji je postignut u petak.
Istovremeno, u Beogradu je Vlada Srbije na vanrednoj sednici dala saglasnost za tekst sporazuma s Prištinom koji je 19. aprila parafiran u Briselu.
Ministri će, nakon što Eštonova podnese izveštaj, raspravljati da li je Srbija ispunila uslove koje je Savet propisao u decembru prošle godine i potom odlučiti da li da preporuče da se na samitu u Briselu u junu Srbiji odredi datum. Ti uslovi zahtevaju uspostavljanje „vidljivog i trajnog napretka“ u odnosima Beograda i Prištine i nastavak unutrašnjih reformi.
Na osnovu onoga što Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora i uvida u izveštaj visoke predstavnice, praktično nema sumnje da će odluka Saveta biti pozitivna, a biće javno saopštena već oko podne.
Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i vlada članica EU koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu. „Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore“, rekao je Tanjugu visoki diplomatski izvor jedne od članica EU.
Prema njegovim rečima, „ono što donekle brine je primena sporazuma“, zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor.
On je naveo da Savet vidi dva moguća problema u sprovođenju sporazuma, od kojih je prvi – otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir. „Moramo da vidimo da li će i kako Beograd ovo rešiti“, rekao je Tanjugov izvor.
Osim toga, istakao je on, u Briselu još čekaju da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum.
Prema njegovim rečima, neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici. On je, međutim, istakao da je ubeđen da takav zahtev, ukoliko bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, to jest kao novi uslov.
Sa druge strane, isti izvor je podsetio da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji.
U izveštaju u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.
„Uopšteno govoreći, treba primetiti da su medijski izveštaji nedovoljno analitični i neizbalansirani, a autocenzura je široko rasprostranjena“, piše u izveštaju koji će Ešton pročitati u ponedeljak.
U izveštaju se pohvaljuju nedavne izmene Krivičnog zakona kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao „značajan napredak“, a kao dodatan korak je ocenjeno formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.
Komisija je konstatovala i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije, kao i da su u pripremi dva nova zakona. Prvi je novi Zakon o javnom informisanju koji će pokriti slučajeve koncentracije vlasništva nad medijima, kao i akreditovanje stranih dopisnika, dok se drugi bavi elektronskim medijima, naveli su eksperti EK.
„Prvi korak je već učinjen usvajanjem amandmana na zakon o javnim preduzećima koji sprečava vlastima na svim nivoima da formiraju javna preduzeća iz oblasti informisanja“, piše u izveštaju.
Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kome su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija.
Ministri će danas odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.