Slavimo Božić prema starim srpskim običajima!
Na Božić, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik
Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Prvi dan se uvek obeležava 7. januara i praznuje se tri dana.
Pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni post, odlaze na pričest.
Na Božić, prema starom narodnom običaju, u kuću dolazi specijalni gost koji porodici prvi čestita ovaj veliki praznik.
Još sa vrata doziva domaćina i ostale ukućane, pozdravljajući ih sa „Hristos se rodi“, na šta mu oni uzvraćaju rečima „Vaistinu se rodi“.
Taj specijalni gost je obično muško kršteno dete, a u narodu se zove položajnik ili polažajnik. Treba da bude zdrav, krepak i veseo, kako bi cele naredne godine donosio sreću u kuću. Običaj je da ga domaćica daruje nekim simboličnim poklonom u znak zahvalnosti, nakon što domaćinima izrekne lepe želje, a onda zapali grančicu badnjaka i ubaci u peć.
Za svečani ručak se cela porodica okuplja oko bogate božićne trpeze, na kojoj se nalazi voće, povrće, meso, hleb, kolači i razna druga jela. Na sto se iznosi pogača česnica, u koju se stavlja metalni novčić (zlatni, srebrni, ili običan). Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom, i potom lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo u kome je novčić – biće srećan cele godine.
Domaćini tradicionalno na Badnji dan peku pečenicu, obično prase, koje se na trpezu iznosi na Božić. U nekim mestima mladići tradicionalno poklanjaju devojkama božićnicu – ukrašenu jabuku , ali se taj običaj do sada malo gde zadržao.
Nakon svečanog porodičnog ručka, posećuju se prijatelji, rodbina i kako bi se družili i jedni drugima čestitali praznik.
U narodu se od davnina verovalo da će sve što se okopa motikom uroditi plodom ako bi na Božić padala kiša.