Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, Đurđevdan je treća najčešća slava u Srba.
Slavi se 6. maja kao Sveti Đorđe (Georgije ili Đurađ), i 16. novembra kao Đurđic. Običaj je da se za Đurđevdan kolju prvi jaganjci i ide na Đurđevdanski uranak, ali se u gradskim sredinama danas to drugačije slavi.
Nekoliko dana ranije poziva se sveštenik u kuću da osvešta vodicu. Za Đurđevdan se tradicionalno kite kapije, ograde i vrata vencima od lekovitog bilja što simbolizuje očuvanje zdravlja i lečenje bolesti. Svetom Đorđu se u zasluge stavlja stvaranje nemanjićke Srbije. Prema predanju, Stefan Nemanja molio se ovom svecu zaštitniku da ga oslobodi iz pećine u koju su ga zatočila i okovala ljubomorna braća. Molitve su mu bile uslišene, a on je postao veliki župan i utemeljio moćnu državu.
Romi slave svoj najveći praznik.
Romi u Srbiji danas proslavljaju Đurđevdan, svoj najveći praznik, kojim se slavi dolazak proleća.
Prema tradiciji, Romi svoje domove ukrašavaju cvećem i zelenim grančicama i dočekuju proleće uz muziku i veselje.
Izvršni direktor Obrazovno kulturne zajednice Romanipen iz Kragujevca Božidar Nikolić izjavio je FoNetu da je proslava Đurđevdana paganski običaj kojim se slavi dolazak proleća, život i zdravlje dece i odraslih.
Đurđevdan se zato dočekuje svečano, sa velikom radošću i slavi se tri dana, rekao je Nikolić.