Grupa ruskih poslanika namerava da predloži Dumi da ne prizna izbore na Kosovu, ocenjuje moskovski radio Komersant FM.Pojedini političari i novinari žele da se prikažu kao veće srpske patriote od samih vlasti u Beogradu, koje su, suprotno tome, pozvale kosovske Srbe da izađu na izbore, navodi taj radio.
U komentaru se podseća da su vodeći srpski mediji objavili upadljiv naslov „Rusija ne priznaje rezultate izbora na Kosovu“ i dodaje da će mnogi Srbi, videvši naslov i ne procitavši pažljivo tekst ostati ubeđeni da su Rusija, Kremlj, predsednik Vladimir Putin saopštili da su izbori na Kosovu nelegitimni i da time idu protiv predsednika Tomislava Nikolića i vladajuće koalicije.
„Ispada da su ruske vlasti pokazale da su veće srpske patriote, nego umereni nacionalista Nikolić i njegova ekipa“, dodaje se u komentaru.
Radio, međutim, ukazuje da o nelegitimnosti izbora nisu govorili ni Putin, ni ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, već samo poslanik Mihail Jemeljanov, iz Pravedne Rusije. On je obećao da će već 12. novembra ta partija predložiti Dumi predlog rezolucije o nepriznavanju izbora na Kosovu.
„S tim u vezi, postavlja se pitanje da li je poslanik usaglasio svoju poziciju sa administracijom predsednika ili sa ministarstvom spoljnih poslova. Jer, uz svo uvažavanje Jermoljeva, on nema ovlašćenje da istupa u ime cele Rusije“, dodaje radio Komersant.
„Izgleda je kod nekih naših sunarodnika mnogo jak velikosrpski politički svrab. I ne samo kod poslanika“, navodi se u komentaru i dodaje da je na dan glasanja na jednom ruskom državnom kanalu objavljena reportaža čiji je autor „faktički optužio vlasti u Beogradu za izdaju kosovskih Srba, u zamenu za integraciju sa EU“.
Autor komentara ukazuje da se može „zameniti, ustupiti, prodati“ samo ono što se poseduje, a da Beograd već 14 godina ne kontroliše Kosovo, te da se situacija neće promeniti bez obzira na reportaže ruskih televizija.
S druge strane, dodaje se u komentaru, ako je već Nikolić koji je došao na vlast sa patriotskim parolama, zauzeo upravo takvu poziciju o Kosovu, očigledno da je imao jake razloge.
„Tog čoveka, koji je počeo političku karijeru pod znamenjima ultanacionaliste Vojislava Šešelja, teško je nazvati zapadnim političarem, kosmopolitom, liberalom. Za Nikolića, kao i za većinu Srba gubitak Kosova je lična tragedija I večni bol. Ali šta sada činiti? Ratovati sa celim NATO za oblast gde su 90 odsto stanovništva Albanci?“, navodi se u komentaru.
Autor ocenjuje da je „život naučio Nikolića da postane realista, da odbaci efektne, ali prazne parole i da pokuša da spase ono što se još spasti može, na primer da Kosovo ne postane čisto monoetničko, i da u organima vlasti bude maksimalno moguće Srba“.
„Možda je to pogrešna računica. Možda, bez obzira na sva obećanja Zapada, Kosovo i ne postane civilizovano, multietničko, možda se Albanci neće zaustaviti u kršenju prava Srba. U svakom slučaju, mi ne treba da sudimo one koji danas sede na vlasti u Beogradu, ne treba mi da ih optužujemo za izdaju srpskog naroda“, navodi autor.
U komentaru se dodaje da je ‘veoma zgodno“ pozivati na konfrotaciju sa celim svetom, na večnu samoizolaciju, na rat do poslednjeg Srbina, sedeći u kabinetu u Dumi, ili u televizijskom studiju“.