Србија као велики проблем за примену бриселског споразума види чињеницу да косовска скупштина није усвојила закон о аменстији. Хашим Тачи мораће да објасни зашто договорено у Бриселу није спроведено у Приштини, поручују српски политичари.Влада Косова усвојила је нови предлог закона о амнестији који ће у договору са тамошњим партијама следеће недеље разматрати косовска скупштина. То што закон није усвојен у четвртак, за Београд је велики проблем, а српски политичари поручују да ће доћи до застоја у примени споразума, као и да ће Хашим Тачи морати да објасни зашто договорено у Бриселу није спроведено у Приштини.Рок за усвајање закона о амнестији истекао је средином јуна, а он је услов за примену споразума. Премијер Србије Ивица Дачић најављује да ће са косовским премијером о томе разговарати следеће недеље у Бриселу.
„Ово је ситуација која може да прави проблеме у имплементацији бриселског споразума, зато што многе тачке као што су интегрисање полицијских и правосудних структура следе након доношења закона о амнестији“, каже Дачић.
Дачић каже да нема имплементације ако Срби у томе не учествују, а они у том процесу не могу учествовати без доношења закона о амнестији.
Подсећа да је закон о амнестији уобичајен у свим друштвима у региону у којима су постојали ратни сукоби и да је Србија усвојила два таква закона. Дачић има поруку и за Србе који евентуално размишљају о томе да не учествују на локалним изборима који би требало да се одрже 3. новембра, а то је да би требало да узму судбину у своје руке.
Каже да Срби морају да држе овај процес у својим рукама ако желе да се успешно заврши и да је све друго директно рад против српских интереса.
„Зашто долази до застоја у имплементацији, зато што је чини ми се албанска страна почела да се плаши, јер Срби постају фактор на Косову и Метохији, а до сада су били само мета за одстрел и протеривање, а да Србија при том није могла да их брани“, каже Дачић.
Проблем је већи него што изгледа, поручује министар правде Никола Селаковић. Нада се да ће закон о амнестији ипак бити усвојен, у супротном, долази до застоја у примени договореног.
Селаковић каже да свака измена оног дела тога закона о амнестији која није везана за договорени текст у Бриселу нас не дотиче.
„Међутим, уколико је у питању онај део текста који је дефинисан у Бриселу, око којег смо разговарали дуже од четири недеље и о којем смо ломили копља, то би за нас без додатних консултација било апсолутно неприхватљиво“, каже Селаковић.
Неусвајањем закона Приштина шаље лош сигнал, и показује да је највећи противник интеграције Срба, оцењује директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин.
„Као што видите међународна заједница ће морати да добро размисли ко је заиста поуздан партнер и да ли се може разговарати са неким ко није у стању ни закон о амнестији да проведе кроз свој парламнет“, каже Вулин.
Косовски парламент у четвртак није изгласао закон о амнестији. Нови предлог закона предвиђа да се сва кривична дела, која су проузроковала телесне повреде и убиства, неће амнестирати. Члан који се тиче амнестије починилаца криминалних дела на северу Косова и Метохије, остао је у документу.