Данас је Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији. Тим поводом, у Београду ће бити организован низ комеморативних свечаности посвећених одавању почасти невино страдалим грађанима и припадницима оружаних снага Краљевине Југославије, који су се супротставили далеко надмоћнијем непријатељу.
Комеморативни скупови, које организује Министарство рада, биће одржани поводом обележавања 73. годишњице почетка Другог светског рата и бомбардовања градова у Србији, а у сарадњи са Министарством одбране, Градом Београдом и Народном библиотеком Србије, преноси Танјуг.Централна комеморативна свечаност биће одржана у подне, код споменика страдалим пилотима у Априлском рату који се налази на Земунском кеју.
Комеморативну свечаност ће уз пуне државне и војне почасти предводити начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Љубиша Диковић који ће у име Владе Србије, положити ловоров венац крај Споменика страдалим пилотима. Венце ће положити и представници Града Београда и невладиних организација.
Биће организовано и полагање цвећа и венаца код палате „Београд“, односно код фонтане „Врело живота“, која симболизује страдање у главном граду током Другог светског рата, али и победу живота.
Након тога је предвиђено полагање венаца код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, у којој се налазило склониште у коме је током шестоаприлског бомбардовања страдало више стотина грађана Београда.
Како је раније најављено из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, венце ће у порти цркве положити представници Града Београда, преживели и потомци страдалих.
Венци ће бити положени и код споменика страдалима у Карађорђевом парку, где се налазило велико склониште које је директно погођено 6. априла 1941. године и у њему је погинуло више стотина становника Београда.
Потом је предвиђено полагање венаца у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу.
Наиме, део грађана, од више хиљада њих који су страдали током шестоаприлског бомбардовања, сахрањен је у алеји на Новом гробљу, а ту ће венце положити представници Владе Србије, Града Београда, преживели и потомци страдалих.Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.
Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, „штука“, из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.
Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.
Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.
До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.
Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.
Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом „Казнена одмазда“, којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.
Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела „Југославија“.
И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.
Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.
Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.