Борба против сиромаштва и стварање једнаких шанси за све – циљ је обележавања Светског дана социјалне правде. Око 10 одсто становништва у Србији живи у сиромаштву, али то није једини показатељ социјалне неједнакости. Многе друштвене групе су на маргини, у немогућности да остваре право на здравствену заштиту, образовање, становање.
Због дечјег додатка који примају за троје деце и очевог минималца, десеточлана породица Рац из Мокрина нема право на социјалну помоћ. Живе у трошној кући, а због дуга од 30.000 динара однедавно им је искључена и струја.
Због тешког живота, и дечје жеље су скромне.
„Ја бих волео да имам струју, да гледам цртане на телевизији“, каже мали Иван.
Његова мајка Тања Рац каже да се једва сналазе за живот.
„Живимо од супругове плате која је 19.000, дечјег додатка, и имамо малу башту – сејали смо кромпир, лук. За ручак имамо парадајз-чорбу“, говори Тања.
Мали Сава ускаче у помоћ – цепа дрва, храни живину, помаже око ручка.
Готово сваки десети грађанин у Србији је сиромашан, а око три милиона људи живи на ивици сиромаштва. Њих око 260.000 преживљава захваљујући социјалној помоћи. Расте и број корисника народних кухиња. Са невољама би се, кажу, лакше борили, да је више правде у друштву.
„Боли када многи не могу да добију посао само зато што не припадају одређеној политичкој оријентацији, боли када не могу да добију бољи болнички третман или бржу дијагностичку процедуру само зато што немају некога“, рекла је Надежда Сатарић из организације „Амити“.
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику Александар Вулин каже да се Србија бори да испочетка успостави државу социјалне правде.
„Она то сада није, али се ми боримо да то постане. Није то лако после пљачкашке приватизације, није лако пошто смо затекли друштво у коме је такорећи социјална неправда нормална“, рекао је министар.
Незапослени, породице с децом, особе с инвалидитетом, стари без новчаних примања, Роми – најугроженије су групе у нашем друштву.