Ministar pravde Nikola Selaković poručio je da će Ministarstvo isplatiti neisplaćene zarade sudijama koje su tokom reizbora 2009. ostale bez funkcija.On je najavio i da će podneti tužbu protiv onih koji su odgovorni za nastalu štetu.
Do 1. januara 2012. godine, do kada je ministarstvo pravde upravljalo pravosudnim budžetom u Srbiji , (posle toga budžet sudova prešao je na Visoki savet sudstva) svi zahtevi za naknadu štete vraćenih sudija koji budu potvrdjeni pravosnažnim presudama biće naplaćeni sa budžetskog razdela ministarstva pravde i državne uprave”, rekao je Selaković otvarajući godišnje savetovanje sudova “Sudijski dani 2013” u Vrnjačkoj Banji. Isplatićemo i naknadićemo štetu onome kome je šteta naneta, ali ćemo podneti regresnu tužbu od onih koji su tu štetu napravili”, rekao je Selaković, nakon čega mu je aplaudirala sala kongresnog centra ispunjena sa više stotina sudija I drugih učesnika savetovanja.
Selaković je istakao da boreći se da pravosudje dobije što veći budžet, sudije I javni tužioci što bolje uslove za rad, za jačanje sudske nezavisnosti I tužilacke samostalnosti, ministarstvo se bori i za uspostavljanje sistema odgovornosti.
“Dok ne bude uspostavljen sistem odgovornosti na takav način u Srbiji, dotle će izvršna vlast moći da radi sa pravosudjem šta joj se ćefne I što joj u datom trenutku bude odgovaralo. Ja jesam za jačanje institucija i kada je u pitanju izvršna vlast, ali sam kao ministar posvećen i jačanju sudske nezavisnosti i efektivne sudijske vlasti”, poručio je Selaković.
Govoreći o reformi pravosudja ministar je rekao da je već počelo istinsko ostvarivanje pet principa – nezavisnosti, odgovrnosti, efikasnosti, kvalitetnoj pravdi i pravičnosti, ka kojima teži srpsko sudstvo.
On je najavio rešavanje problema smeštajnih kapaciteta za sudove i javna tužilaštva, najavljujući novu mrežu sudova koja bi trebalo da od 1. Januara 2014. profunkcioniše.
Selaković je izrazio nadu da će poslanici skupštine Srbije u narednih nedelju dana izbrati predložene kandidate za predsednike sedam najviših instance sudova u Srbiji i da će potom biti raspisani i konkursi za predsednike ostalih sudova koji već četiri godine imaju na svom čelu vršioce funkcija.
Navodeći da će broj osnovnih sudova biti udvostručen u novoj mreži sudova, a Pravda dostupnija gradjanima, ministar je ukazao da će sudovi na Kosovu I Metohiji i javna tuzilaštva nastavitie da rade do donošenja zakona koji će definisati njihov položaj.
Kada je u pitanju krvični deo srpskog pravosudja, Selaković je pozvao tužioce da što više primenjuju sporazum o priznanju krivice I oportunitet, jer će kako je naveo, samo tako imati smisla primena tužilačke istage predvidjene novim Zakonikom o krivičnom postupku koji je počeo da se primenjuje 1. oktobra ove godine.
Kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević pozdravio je učesnike savetovanja napominjući da je to najveći skup sudova u Srbiji kome prisustvuje oko 45 odsto svih sudija.
Prema rečima Milojevića tokom trodnevnog savetovanja sudije će predstaviti referate, diskutovati o aktuelnim i spornim pitanjima, kao I drugim pitanima bitnim za rad sudova.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević pozvao je sudove da poštuju ljudska prava I slobode gradjana i da omoguće jednako postupanje u istim slučajevima.
Predsednik Pravosudne akademije Nenad Vujić rekao je da je ove godine prvi put primenjen u potpunosti Zakon o Pravosdunoj akademiji – pošto je jedna broj sudija izabran medju diplomcima koji su završili dvogodišnju obuku u toj instituciji.
Vujić je rekao da je trenutno u toku upis četvrte generacije početne obuke za sudije i tužioce i izrazio nadu da će način izbora predvidjen Zakonom o pravosudnoj akademiji zaživeti u Srbiji.
Zamenik predsednika Društva sudija Omer Hadžiomerović rekao je da članovi tog društva nisu opozicija niti kritičari političara, već borci za principe koji su tiču pravosudja.
Hadžiomerović je izrazio zadovoljstvo što će sutra na savetovanju biti održan sastanak na kom će se diskutovati pitanje vrednovanja rada sudija, koje je, kako je rekao, veoma značajno za podizanje kapaciteta sudstva ali i za rešavanje pitanja statusa sudija”, rekao je Hadžiomerović.
On je dodao da se Društvo sudija za to oduvek zalagalo kao i za uspostavljanje sistema odgovornosti.
Svečanom otvaranju prisustvovali su predstavnici Saveta Evrope, OEBS-a, USAID-a, Ustavnog suda, Visokog saveta sudstva, predsednici svih sudova u Srbiji, više od 1.000 sudija svih sudova, avokata, dekani I profesori pravnih fakulteta, kao i gosti iz Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske.