Посланици Скупштине Србије усвојили буџет за 2015. годину, као и ребаланс буџета за 2014. Усвојен и пакет пратећих закона.
За буџет је гласало 160 посланика, а пет је било против. Посланици су усвојили и пратеће финансијске законе. Рано јутрос окончана је расправа о амандманима која је трајала 20 сати.
Према предлогу буџета за наредну годину планирани приходи износе 924,4 милијарде динара, расходи око 1.115,7 милијарди, а дефицит је 191,3 милијарде динара.
Расходи буџета за 2015. годину биће смањени за 2,8 одсто у односу на износ предвиђен ребалансом буџета за 2014. годину, док ће предвиђени укупни приходи од 924,4 милијарде динара бити већи за три одсто у односу на износ предвиђен ребалансом овогодишњег буџета.
Током дводневне расправе опозиција је критиковала да је буџет за 2015. оптимистичан, а да је ребаланс доказ да је Влада у овој години лоше планирала државну касу.
Министар финансија Душан Вујовић рекао је да је буџет за наредну годину шанса Србији да изађе из кризе.
Вујовић је објаснио да се ребаланс доноси јер је Влада остварила боље приходе од планираних, а трошкове смањила за 64 милијарде, што омогућава да се исплате стари дугови.
Осим буџета за 2015. и ребаланса за текућу годину, посланици су усвојили и измене Закона о враћању одузете имовине и обештећењу којим се одлаже почетак исплате новчаног обештећења до 2018, измене Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, по којем ће право на субвенције имати газдинства са највише 20 хектара уместо досадашњих 100 хектара.
Изменама Закона о акцизама наплата акциза ће се обављати сваког месеца, уместо на три месеца, што ће омогућити предвидивост у приходима буџета.
Посланици су усвојили и Закон о давању државних гаранција по задужењу „Србијагаса“ до 200 милиона долара за одржање текуће ликвидности, затим Закон о претварању обавеза Ер Србије од 162 милиона евра у јавни дуг и предлог закона о стенд-бај кредиту од 200 милиона евра за Агенцију за осигурање депозита од Европске банке за обнову и развој.
Усвојене су и измене Закона о буџетском систему којима се предвиђа да плате у јавном сектору неће моћи да се повећавају док маса зарада не буде испод седам одсто БДП, а пензије док укупан износ за исплату не буде испод 11 одсто БДП.
Усвојене су и измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима се повећавање пензија усклађује за Законом о буџетском систему и буџетом.
Измене Закона о порезу на додату вредност које су усвојили посланици, укида се обавеза плаћања ПДВ на донације из иностранства, на пример средства ИПА се ослобађају обавезе плаћања овог пореза.
Посланици су усвојили и измене Закона о порезу на добит предузећа којима се стварају услови за подношење електронске пријаве за порез на добити укључујући и порез на плате, а у редован систем опорезивања уводе се обвезници у поступку ликвидације, стечаја и реорганизације.